ВИЈЕСТИ:

КОНТАКТ:


СПОНЗОРИ:


МИЉАН КОВАЧЕВИЋ..

15 ОКТ

је српски пјесник, новинар и шансоњер, који од 1996. године живи и ствара у Аустралији. Уредник је и новиар српског радиа "Србија" у Перту а од недавно уредник и водитељ Радиа српског центра за Западну Аустралију.

Miljan Kovacevic


Једна од првих објављених пјесама:
(1966.)

За неко прољеће



Избор из књиге РИЈЕКА ПАМТИВЈЕКА: (1980.)


Ријека памтивјека

ЧЕЖЊА

пјевај ми планино дубоко у грудима
повјетарац твој нек милује ме њежно
ја чезнем за твојим пропланцима и људима
и знај - вратићу се једном - неизбјежно

далеко у овој градској сјети
пуној голети разврата и дима
поглед ми све чешће теби лети
а срце самотност тешко прима




Избор из књиге ЗОВ ВОДОПАДА:
(2010.)



ЗОВ ВОДОПАДА

РАЈ МЛАДОСТИ



прије много много љета
далеко - на другој страни свијета
у уличици малог града
на обали дивног водопада
живјела је младост живот свој

парк паунова дугиних боја
био је играоница моја
и још двадесетак дјечака
маминих маза и добрих ђака
жељних игре и весеља

нестрпљиво чекасмо празник сваки
да цијели дан проведемо чили и лаки
у дјечијој игри и радости правој
у природи чистој и здравој
како то само дјеца знају

некад би било туче суза и плача
жеља за игром увјек била би јача
брзо би се заборавиле свађе
много прије него сунце зађе
као да никад ништа није било

Само понека модрица или убој
подсјећали би на кратки двобој
два зајампурена образа испод чела
говорила би да то нису хтјела
ал све је могуће у заносу игре

Безбрижни дани младости
брзо су прошли у игри и радости
донијели нам нека времена нова
ни налик на она из наших снова
е више нема јово наново

двадесет хиљада километара туђине
туга преголема и без нас већине
оста пуста сјета попут увелог цвијета
да понесе сјећања изгубљеног свијета
а повратка ни нама ни младости више нема

Можда ће неки нови дјечаци
питати чији су ово уклесани знаци
на хридинама стијенама и литицама
кад се буду пентрали за птицама
нека им је срећан рај моје младости





Из збирке Мирис Времена:

МИРИС ВРЕМЕНА



Мирис времена враћа у стварност
нисам знао да знам зашто су узели мисао
а омчу дали као колајну за опростни пост
стежући је помало да бих дисао
чудећи се чудима њихове плаховите моћи

Можда сам изгубио чуло мириса
и стварност ме заборавила у бунилу јаве
можда ме неко избрисао са свога списка
и наложио у други живот да ме ставе
кад сам га онако јефтино профућкао

Вјерујте ми да нисам препознао
да је вријеме распордаје живота почело
па не бих ја тек тако наивно пао
да се то није у другом животу зачело
животу који се због мене већ покајао

Сад је за све касно и прекасно
ни бог ме убити више не смије
јер ни њему ништа није јасно
ко смије а ко неможе да ме бије
као паучина бјелосвјетске глупости

Трчкарати пред рудом времена
дивити се јутарњим смарагдима росе
разбацивати године тешког бремена
и незнати куда те носе
Баш је баксузлук



РОДНИ ЛИСТ



За ово јада од животног зрна
фарбали су ме свим бојама
Прво сам био овчица црна
потом крвав барјак крашких јама
истакнути путоноша слијепог пута

Да неизчитах Домановића у лудо доба
прикупљајући зрнца за причу ову
могли су ме фарбати до гроба
кад ме већ занесеним лудаком зову
јер њима раван не могу бити

На тјелу епитаф написаше ми живом
за мене родног ни смртног листа нема
остаће тајна под чијим умирем кровом
и какву ми домовина судбу спрема
кад нисам био мудров да одем далеко



Избор из зборника ИЗВОРИШТА:
(1983.)



Изворишта

ВОДОПАД РУМЕНОГ НЕБА



хучала си водо из неба
руменог
водопадала си слободо
градом као латице бијелога цвијета
у дубине срца наших





Посвећено Лазару Радаку

ГУСЛЕ ОД ЈАВОРА СУВА

(прочитај више)


Живјети у једном бременитом времену
а обиљежити сва времена непозната и знана
проклијати истину у изњедреном сјемену
и поред свих глупости недаћа и мана

Усуд је пробрао још само уздигнуте главе
да звуком јавора преточеним у плодну њиву
узгоји памтивјек важнији од пораза и славе
уз болан јаук гусала за генерацију још живу

Старина у паузи суче бркове - густе и црне
од славобитних ријечи историја бруји
лицемјерима глава почиње да се клати и трне
док његовим гласом сјетна опомена струји

Поново гудало почиње свој епски плес
скамењена зајампуреност и хладан зној
немогу скрити питање и скриван бијес
Што је то и коме скривио народ мој?






Миљан Ковачевић

БАЛКАНСКА СВИТА - ДИО КОНЦЕРТА