ТОДА МАТИЋ - МЕДИЋ..
15
ОКТ
Теодора Тода Матић-Медић је српска књижевница и новинар из Сиднеја. Рођена је у Бајиној Башти. Школовала се у Београду одакле сели у Аустралију - гдје и данас живи. Поезијом се бави још од ране младости. До сада је издала 9 књига, које су преведене на руски и енглески језик. Добитник је многих награда. Члан је Удружења новинара и књижевника Србије. Такођер је члан и Удружења пјесника у Аустралији и Америци. Један је од оснивача књижевног клуба Саборник.
Дио каталога књига:
Избор из поезије:
УСТАНИ МАЈКО
Враћам се са далеког пута кући. Кроз мене пролазе неодољиве мисли: Да ли је Сунце завичајно сагорело у очима моје мајке? Осећам мртву кућу како лелуја закуцана мојим словима. Веруј да ћу и у пукотини прага Мирис твоје душе осетити. Опрости ми, мајко! Моја душа је залутала негде на морском песку. Нека туга, уместо мајке, наслања главу на моје раме. Устани, мајко! Ослушни моје кораке! Чекај ме тамо, где си ме увек чекала! Пођи према мени у сусрет са кочијама Сунца! Устани из окова тишине! Донећу ти са собом светлу зору Да те пробудим са њом. Да ти поверим тајне, од кад се виделе нисмо. Устани мајко, никад заборављена! Чиме да те даривам, моја успавана душо? Да ли са песмом или мојим земаљским животом? Устани, мајко! Отклони таму, што те прекрива у шкрињи закованој! Душа ми црна, као и ова слова на папиру. Мајко, да ли те ветар кроз траву буди у ноћи? Да ли још памтиш на Земљи шта је остало Или се одмараш у безбрижном сну? Молићу Сунце насмејаног лица, Нека ти светлост врати кроз пукотину леденог камена! Замолићу и моју песму да пробуди смрт, која те успавала. Пробуди се, проклета Земљо, Хранитељко смрти од Искона! Мајко, чујеш како је вриснула нека реч у мени, Док сам је писала. Сва твоја светла јутра нестала су! Престала сам да се радујем од твог последњег пута. Ко скрива твоје очи, мајко, Кад је у њима бескрај? Устани, устани, мајко! Устани, моја успавана душо!
АПОКАЛИПСА
Битисао сам пре но што се родих,
И видех Земљу како гори
И крв што пљушти да пламен угаси.
Визије као у сну....
Наде наше и отровно биље,
У казанима великим врију;
Смрзнуте сузе се топе кроз
Кључаонице Сунца
Тврђаве судбине около се руше.
Издајник Анђео вољену земљу своју
Ђаволу прода.
Узалуд са иконама и молитвама
Божијем Престолу пођох;
Земља и пакао већ уговор склопише.
Прочитах: Пролазници смо само.
Проливам сузе од крви,
Очај других у души осећам
И срца што се грче.
С фењером у руци
Журим да слику своју нађем
Из дана среће, пре но што се родих.
У ПЕСМИ ТЕ ТРАЖИМ
Младости, тражим те у песми.
У цветовима мириса што отварају
Врата пролећу-
А ти се кријеш у борама.
Чујем нежно ходаш по мијим сновима
И замрачујеш сунце
У далеким слутњама,
Које се на земљи рађају
Живот ме одведе непознатим путем
И уведе у ветрове рата
Да поспане демоне криком пробудим.
Да ли ме осећаш, с тобом сам,
На твојим капцима спавам,
И шетам по твојим венама.
Седим под старим оронулим палмама,
Тражим те у песми,
И по цветовима мириса
Који отварају пролећу врата!
А тебе нема, кријеш се у борама.
ЉУБАВНА ПЕСМА
Потруди се да отвориш врата
мом затвореном срцу
да се умије твојим мирисом
покапаних речи.
Припијам се својој сени
док ме мисли ухватише под руку
предане љубави....
Отвараш капију
непознатих душа
и сагореваш у великој жеђи
док љубав клизи влажним речима
утапа се у браздама језика
и у непцима занеми.
ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ :
ЗЕКА
Деца зеку гледала,
Па се зеки смејала:
куда зеко јуриш
и где стално журиш?
Ево, ја из шумице,
обилазим баштице.
За купусом јурим
Зато, децо, журим.
Зашто зеко не станеш
да мало предахнес?!
Да се с тобом играмо,
да те за друга имамо.
Зека их је саслушао
па је одмах стао.
Стригнуо је ушима
децу посматрао.
Е, баш сте ми дивни,
децо моја, драга.
Сад вас више волим
од свег шумског блага.
МАЦА РУЖА
То је једна мала душа
која стално преде.
Воли да се мази
да лежи и једе.
Мала јесте, ал је храбра!
Око јој је чило!
Све што је у покрету
зграбила би мило.
Она зна ко је воли
чита људске моћи.
Не верује целом свету,
неће сваком доћи.
Ружине су очи жуто
зеленкасте боје.
Шаре су златно беле,
баш јој лепо стоје!
ГОЛУБ
Голуб шета по асвалту
елегантним телом мрда,
купи хране и мрвице
као неке посластице.
Наиђоше школска деца
из торбе им храну ваде.
Ту се спусти цело јато
и њима је гране дато.
Сви се скупа наједоше
почеше да воду пију:
сетише се хигијене
узеше да перје мију.
Сад су чисти, сити бели!
Одједном су одлетели:
прхнули су кроз даљине
своје дивне отаџбине.
КОАЛА
Коала, слатка мала,
живиш на дрвету ти!
Ту ти је и твоја фамилија
живите у великој љубави.
Еукалиптус дрво је то
што вам је кућа и ваш дом!
На дрвету и храну имате
да принчевски уживате.
Лишће вам посластица и храна
имате изворе са грана!
На дрво си закопчана
својим оштрим канџама.
Породично на дрвету живите
плавом небу се дивите.
Кућа вам је разгранати дом
поносите се вашом судбином.
-------------------