Миле Божић
1
ЈУН
је српски пјесник који с породицом живи и ствара у Перту, Западна Аустралија.
Родио се и школоваo у Пакрацу.
Пише поезију и текстове за етно музику.
Од 1. јуна 2012. је члан Књижевног клуба Саборник.
Избор из поезије:
НЕ МРЗИМ
Не мрзим више
јесење кише
које ме увек
на њу подсете
ни оне птице
челичних крила
што су је једне
ноћи однеле
Не сањам више
ни очи њене
што ми некад
беху тако драге
и не седим сам
у предвечерје
на клупи испод
јабуке старе
Не одлазим више
на станице
не тражим је
међу путницима
не мрзим возове
који одлазе
не делим клупе
с клошарима
Не лутам више по месечини
и нисам задњи гост у кафани
не пијем више од туге за њом
долазе неки срећнији дани
СЕЛО ПОД ПСУЊОМ
О село моје
што и сад стојиш
тамо под стрмим
брдима Псуња
гдје си још давно
у време старо
никло из опанка
и српског гуња
Да л' још постоји
авлија моја
и у њој орас
и дуња жута
и да ли још рађа
кестен стари
у нашој њиви
доле крај пута
Пасу ли стада
брдима нашим
чује л' се игде
песма пастира
да л' бар понекад
у зимске ноћи
сокаком нашим
тамбура свира
А знам ја већ давно
село моје
да више ниси
ко некад лепо
да су се страшне
десиле ствари
да су сви моји
негде далеко
Ал' ја још сањам
воћњаке твоје
пуне јабука
шљива и дуња
и слушам у сну
како шуморе
шуме по стрмим
брдима Псуња